Plantaža Prosište muti Moravicu, degradira desetine hektara zemljišta

Pregled terena nekadašnje sesalačke utrine, a današnje plantaže šipurka „Prosište“, koji su obavili stručnjaci Sokobanjskog ekološkog društva, nedvosmisleno je pokazao da je ova plantaža ne samo glavni uzročnik višemesečnog zamućenja Moravice već je i uzročnik ozbiljne degradacije zemljišta koja preti da celu površinu koju zauzima pretvori u pustaru. U skladu sa zatečenim stanjem i zakonima Republike Srbije sastavljena je lista preporučenih mera za sanaciju, koje su juče (1.12.2022.) zajedno sa izveštajem ekspertskog tima dostavljene Opštinskom veću i ekološkoj inspekciji opštine Sokobanja.

Poslednje dve godine primetan je problem učestalog i dugotrajnog zamućenja reke Moravice koje utiče na rad fabrike vode i prekide u vodosnabdevanju Sokobanje. Brojne su i primedbe kupača i ljubitelja Moravice zbog zabrinutosti za zdravlje građana i stanje živog sveta.  Članovi SED-patrole su u prethodnom periodu krećući se uzvodno Moravicom i njenim pritokama identifikovale više uzročnika zamućenja – mini-hidroelektranu Blendija (link), plantažu šipurka Prosište, a jednom prilikom je uzrok bio i RMU Soko (link).

Mapa Sesalca i okoline sa obeleženom plantažom i vodotokovima

Članovi patrole su utvrdili da je plantaža Prosište najveći i najčešći uzročnik zamućenja, a kako su kod obilazaka uočeni i erozioni procesi na obrađenim površinama, formiran je stručni tim SED sa zadatkom da istraži uticaj ove plantaže na zamućenja reka i degradaciju zemljišta. Tim su činili: dr Nikola Živanović, dipl. inž. šumarstva – ekološki inženjering u zaštiti zemlјišnih i vodnih resursa, Petar Vučić, dipl. inž. građevinarstva – hidrotehnika i Saša Trpković, šumarski tehničar, spec. lovstva.

Stručnjaci SED su priligom pregleda terena, na celokupnoj površini plantaže (više desetina hektara) uočili erozione procese – spiranje, brazde i jaruge. Ocenjeno je da su procesi započeti kada je zemlјište za potrebe sadnje ogolјeno uklanjanjem prirodne vegetacije, a dodatno su pojačani sadnjom u redovima niz nagib.

Nakon svake kiše ogolјeno i slabo vezano zemlјište lako se pokreće, a kako padine plantaže gravitiraju ka reci Zarvini, erozioni materijal se brzo nađe u njenom koritu, odakle se dalјe transportuje do improvizovanog kupališta koje se nalazi neposredno iznad Sesalačke pećine, a odatle dalјe preko Sesalačke reke do Moravice. Za svega par godina postojanja plantaže, kupalište je zapunjeno sa više od 90% kapaciteta, što dobro oslikava količine nanosa koje sa ove plantaže spira i ulazi u vodotoke.

Improvizovano kupalište kod Sesalačke pećine zapunjeno erozinim nanosom

Spiranje zemljišta, neobnovljivog prirodnog resursa, od čijih funkcija direktno zavisi život na planeti (što je prepoznato i kroz Zakon o zemlјištu) samo po sebi predstavlja ogromnu ekološku katastrofu. Procena stručnog tima je da će se, ukoliko se ne sprovedu mere za sanaciju, započeti erozioni procesi u vrlo kratkom vremenskom periodu (godinu do dve) razviti do te granice da će čitav prostor postati pustara.

Ogromna produkcija erozionog nanosa sa čitave površine plantaže, pored opisane degradacije zemljišta, ima ozbilјan negativan uticaj na kvalitet vode reke Moravice čiji čitav sliv spada u u treću zonu sanitarne zaštite vodozahvata fabrike vode u Sokobanji. U slučaju kada se jave zamućenja, fabrika vode se isklјučuje (što leti znači da deo Sokobanje ostaje bez pijaće vode), ili – u slučaju kada se ne prekine proces proizvodnje, dolazi do kontaminiranja kvarcnog peska koji se koristi u filterima, čija zamena košta (prema informacijama dobijenim iz JKP Napredak) oko 10 miliona dinara. Takođe se ugrožava živi svet u samoj reci, a postoji i velika mogućnost porasta zagađenja.

Mini-hidroelektrana „Blendija vodenica Glogan“ koja se nalazi u selu Blendija, dodatno utiče na dužinu trajanja zamućenja. Naime, čestice nanosa talože se na njenom vodozahvatu, a kako elektrana u letnjem periodu nema konstantan protok već ga menja u određenim vremenskim razmacima, sa svakim povećanjem protoka dolazi do podizanja nataloženog nanosa i zamućenja reke. Tako se značajno produžava trajanje zamućenja Moravice.

Vodozahvat MHE zapunjen nanosom – fotografija iz avgusta 2021. godine

Dalјe, sav taj nanos doprema se do akumulacije Bovan, taloži se i zapunjuje akumulaciju, što poskuplјuje proces prerade vode kojom se snabdeva Aleksinac, ali i smanjuje prostor za ublažavanje poplavnog talasa čime se potencijalno ugrožavaju sva naselјa nizvodno od akumulacije Bovan.

Sumirani negativni efekti podizanja plantaže Prosište izgledaju ovako:

• Izazvani erozioni i procesi degradacije zemljišta, neobnovljivog resursa
• Više desetina hektara zemljišta postaje neplodno i ne mogu se očekivati prinosi šipka, ili bilo kog drugo zasada
• U vrlo kratkom vremenskom periodu (godinu do dve), može se očekivati potpuna degradacija prostora – postaće pustoš.
• Pritisak akumuliranog nanosa na branu kupališta kod Sesalačke pećine može dovesti do njenog pucanja i izazivanja ogromne štete po imovinu i živote stanovnika Sesalca
• Pojava zamućenja Moravice dovodi do restrikcije vode u Sokobanji, a zamena kontaminiranog kvarcnog peska koji se koristi u filterima fabrike vode predstavlja višemilionski trošak koji plaćaju građani
• Taložanje nanosa smanjuje akumulacioni prostor Bovanskog jezera.
• Ugrožen je živi svet u reci Zarvini, Sesalačkoj reci i reci Moravici.

U skladu sa zatečenim stanjem i zakonima Republike Srbije, stručni tim Sokobanjskog ekološkog društva preporučio je sledeće mere za sanaciju:

• Hitna izrada studije sa ciljem nalaženja rešenja za sanaciju nastalih erozionih procesa i restauracije čitave ugrožene površine,
• Zabrana bilo kakvih daljih radova na obrađivanju zemlje na plantaži i širem području bez izrade elaborata,
• Primena hitnih sanacionih mera,
• Čišćenje akumulacionog prostora „kupališta“ kod Sesalačke pećine od nanosa,
• Zabrana bilo kakvih izmena načina korišćenja zemljišta na ugroženom slivnom području.

Čitav izveštaj stručnog tima možete preuzeti ovde: link .

Mnogima je formiranje „ORGANSKE“ plantaže šipurka Prosište kod Sesalca delovalo kao idealan projekat, održiv i  kompatibilan sa turizmom, dobar za razvoj poljoprivrede, očuvanje životne sredine i ekonomsko osnaživanje ovog skoro napuštenog sela. Umesto toga dobili smo ekološku katastrofu, o čemu stručni izveštaj nedvosmisleno svedoči. „Zanimljivo“ je da nema javno dostupnih podataka o vlasniku plantaže (nezvanično saznajemo da  je u pitanju poljoprivredno gazdinstvo iz Kruševca), ne zna se kako je i za koliko novca zakupio desetine hektara nekadašnje seoske utrine (po svemu sudeći zaobišao je lokalnu samoupravu) i opravdano se sumnja da ima bilo kakvu dokumentaciju – projekat, studiju uticaja na životnu sredinu…