Mini hidroelektrana – „klanje vola zbog kila mesa“
Srpsкo biološкo društvo, Prirodno-matematičкi faкultet univerziteta u Nišu i Institut za biološкa istraživanja „Siniša Stanкović“ Univerziteta u Beogradu organizovali su predavanje na temu „Uticaj malih hidroelektrana na režim voda i reke u Srbiji“. Predavanje je održano u prepunoj sali multimedijalnog centra Univerziteta u Nišu, 25.2.2020. godine.
Negativni efekti derivacione MHE toliko premašuju eventualne pozitivne efekte, da je jedan od predavača, profesor Predrag Simonović, izgradnju MHE uporedio sa „klanjem vola zbog kila mesa“.
Iz veoma zanimljivog i sadržajnog predavanja izdvajamo i sledeće informacije:
- Derivacione MHE negativno utiču na režim tečenja, stabilnost rečnog кorita, vodni bilans i кvalitet vode.
- Vodeni organizmi koji nastanjuju gornje tokove planinskih reka i bez izgrađenih MHE praktično žive u uslovima stalnog biološkog minimuma: Prilagođeni su malim količinama vode, periodičnim presušivanjima i malim količinama hrane. Nakon izgradnje MHE dolazi do katastrofalnog pada brojnosti populacija i nestanka ribljih vrsta.
- MHE ne ugrožavaju samo vodene organizme i ekosistem reka, već imaju izražen negativan uticaj i na okolne ekosisteme. Mnoge strogo zaštićene vrste vodozemaca, gmizavaca, insekata, ptica i sisara su ugrožene izgradnjom MHE.
- Izgradnja cevovoda kroz korita planinskih reka i njihovo pregrađivanje smanjuje propusnu moć korita i pored toga što predstavlja kršenje zakona, značajno pogoršava intenzitet i negativan uticaj bujičnih talasa. Bujične poplave u Srbiji izazvale su smrt više od 130 ljudi u poslednjih 68 godina, kao i materijalne štete veće od 12 milijardi evra.
- Doprinos MHE energetskom bilansu zemlje je negde oko jednog procenta, a moguć uticaj na smanjenje zagađenja i emisiju ugljen-dioksida meri se u promilima.
- Od mini hidroelektrana koristi imaju samo pojedinci i interesne grupe, ne postoji nikakav javni interes
Zaključak ovog skupa je da bi svaka dalja izgradnja derivacionih mini hidroelektrana na teritoriji Republike Srbije bila pogubna, te da, dok se ne promeni politička klima i zakonodavstvo, nosioci zaštite reka moraju biti aktivisti – udruženja građana i pojedinci.
Na skupu su izlagali sledeći predavači:
- Dr Ratko Ristić, redovni profesor Šumarskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu, dopisni član AINS;
- Dr Predrag Simonović, redovni profesor Biološkog fakulteta, Univerzitet u Beogradu, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”;
- Dr Jelka Crnobrnja-Isailović, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerzitet u Nišu, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“;
- Veljko Dimitrijević, diplomirani inženjer hidrotehnike, dugogodišnji radnik i rukovodilac u JP „Srbija vode“
